ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ СУДИДА УЧ АВЛОД УЧРАШУВИ ЎТКАЗИЛДИ

Жиззах вилоят суди раиси Акрам Шукуров раислигида ўтказилган тадбирда суд фахрийлари, Жиззах вилояти юридик техникуми ўқувчилари ҳамда видеоконфренцалоқа режими орқали Ўзбекистон Судьялари Ассоциацияси раиси Убайдулла Мингбоев, суд фахрийлари Умсун Астанова ҳамда Эркин Умурзаковлар иштирок этишди.

Тадбирни вилоят суди раиси Акрам Шукуров очиб бериб, суд фахрийларига кўрсатилаётган эътибор ва ғамхўрликлар ҳақида гапириб, кекса авлод вакилларининг босиб ўтган йўллари, тажрибалари тизим ходимлари ҳамда ўқувчилар учун ибрат мактаби эканини таъкидлади.

Шундан сўнг сўзни Ўзбекистон Судьялари Ассоциацияси раиси Убайдулла Мингбоевга берди. Устоз У.Мингбоев судьяликнинг масъулияти, ўзига яраша машаққатларига тўхталиб ўтди. Тизимда самарали фаолият олиб бориш ҳалоллик, фидойилик, доимий малака ошириш ва одоб-ахлоқ сингари мезонлар билан узвий боғлиқ эканлигини таъкидлади.

Вилоят суди раиси Акрам Шукуров суд фахрийларига Шоҳрух Акбаровнинг “Касби-корим адолат бўлди” номли китобини ҳамда суд фахрийлари билан эсдалик учун тушилган фотосуратни совға сифатида тақдим қилди.

Суд фахрийлари Умсун Астанова ҳамда Митанбой Равшановлар ҳам йиғилганларга ўз тажрибалари, меҳнат фаолиятидаги эсда қоларли ва ибратли воқеаларни сўзлаб беришди.

Вилоят судининг судьяси Дилшод Эшматов ҳамда юридик техникум ўқувчиси Маликахон Шомуродовалар сўзга чиқиб, ёзувчи Шоҳрух Акбаровнинг Ўзбекистон Судьялари Ассоциацияси раиси Убайдулла Мингбоевнинг ҳаёт йўли, машаққатли меҳнат фаолиятини ўз ичига олган “Касби-корим адолат бўлди” номли китобининг мазмун-моҳиятини йиғилганларга тушунтиришди. Мазкур китоб иштирокчиларда катта таассурот қолдирди.

Йиғилиш якунида вилоят суди раиси Акрам Шукуров йиғилганларга вилоят судининг фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати томонидан Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактабининг марҳум тингловчиси Рахим Султоновнинг ҳаёт йўлига бағишланган брошюра чиқарилганлигини кўрсатиб, у барча ҳамкасблари орасида ўз меҳнати ва илми билан обрў қозонганлигини таъкидлади. Шунингдек вилоят суди раиси Акрам Шукуров томонидан йиғилганларга янги ташкил этилган хотира ва суд фахрийлари бурчаги таништирилди.

Жиззах вилоят судлари томонидан вилоят маъмурий суди биносида оммавий ахборот воситалари вакиллари ва блогерлар учун матбуот анжумани ҳамда “Очиқ эшиклар куни” ташкил этилди

Тадбирда дастлаб Жиззах вилоят суди раиси Акрам Шукуров томонидан суд тизимидаги ислоҳотлар ҳамда вилоят суди ва вилоят маъмурий судининг тузилиши ва фаолияти ҳақида йиғилганларга тушунтирилди.

Шундан сўнг, Жиззах вилоят маъмурий суди раиси вазифасини вақтинча бажарувчи Аъзам Сайфитдинов 2024 йил 1-чорагида маъмурий судлар томонидан кўрилган ишларнинг 79 тасини ер билан боғлиқ ишлар ташкил қилиб, ушбу ишларнинг 45 таси қаноатлантирилган, 28 таси рад этилган, 1 таси иш юритишдан тугатилиб, 5 таси кўрмасдан қолдирилган ҳамда ушбу ишлар бўйича йўл қўйилган хато ва камчиликлар юзасидан вилоят, туман (шаҳар) ҳокимликларига нисбатан 43 та хусусий ажримлар чиқарилиб, муҳокама қилиш ва тегишли чоралар белгилаш учун юборилганлиги таъкидланди. Жиззах вилоят судининг жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати раиси Рахматилла Орзиқулов томонидан жиноят ишлари бўйича туман ва шаҳар судлари томонидан 2024 йил 1-чорагида 653 нафар шахсга нисбатан 502 та жиноят иши, 6280 нафар шахсга нисбатан 5798 та маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги ишлар кўриб тамомланганлиги, 4 шахсга нисбатан оқлов ҳукмлари чиқарилганлиги баён қилинди. Жиззах вилоят судининг иқтисодий ишлар бўйича судлов ҳайъати раиси Жамол Қаххоров томонидан 2024 йил 1-чорагида суд мажлисларининг тарбиявий ва профилактик аҳамиятини ошириш, томонларга суд процессида қатнашиб, ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишлари учун қулайлик яратиш мақсадида кўрилган ишларнинг 641 таси сайёр суд мажлисларида ҳал этилганлиги, ҳал этилган ишлар бўйича даъвогарлар фойдасига 178 млрд. сўмдан ортиқ пул маблағлари ундириш ҳақида суд ҳужжатлари қабул қилинганлиги айтиб ўтилди. Жиззах вилоят судининг фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати раиси Нодиржон Расулов томонидан 2024 йил 1 чорагида судлар томонидан кўрилган ишлар ҳамда суд буйруқларининг 9.753 таси мурожаат этувчиларнинг электрон аризалари асосида кўрилганлиги таъкидланди.

Шунингдек, Жиззах вилоят маъмурий судининг бош консультанти Зуфар Умурзақов томонидан фуқаролар учун қулайлик яратиш мақсадида жорий этилган ўндан зиёд суд интерактив хизматлари, улардан фойдаланиш тартиби ва суд мажлисларида масофадан туриб қатнашиш имкониятлари, «Адолат» ахборот тизими ҳақида журналист ва блогерларга тўлиқ тушунтириш берилди.

Тадбир иштирокчилари ўзларини қизиқтирган барча саволларига атрофлича жавоб олишди.

Шундан сўнг, медиа вакиллари вилоят маъмурий судининг девонхона ва статистика фаолияти, фуқароларни қабул қилиш жараёни билан танишди.

Zomin tumanlararo iqtisodiy sudi tomonidan mahalla va maktablarda huquqiy targ’ibotlar o’tkazildi

Yangiobod tumani Shodlik mahalla fuqarolari yig’ini ma’muriy binosida mahalla fuqarolari va faollar ishtirokida O‘zbekiston Respublikasi “Yer uchastkalarini kompensatsiya evaziga jamoat ehtiyojlari uchun olib qo‘yish tartib-taomillari takomillashtirilishi munosabati bilan O‘zbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga o‘zgartirish va qo‘shimchalar kiritish to‘g’risida”gi Qonunining mazmun-mohiyati bo‘yicha davra suxbatlari tashkil etilib, fuqarolarga ushbu Qonunning maqsad va vazifalari, yuridik va jismoniy shaxslarning xususiy mulki bo‘lgan yer uchastkasini jamoat ehtiyojlari uchun qayta sotib olish mazkur qonunda nazarda tutilgan tartibda amalga oshirilishi belgilanganligi, O‘zbekiston Respublikasi Yer Kodeksining 18, 41-moddalari mazmuni haqida tushuntirishlar berib o‘tildi.

Shuningdek, targ’ibot tadbiri Yangiobod tumanidagi 3-sonli maktab binosida bitiruvchi sinf o‘quvchilari ishtirokida davom ettirilib, tadbir ishtirokchilariga jamoat xavfsizligi va jamoat tartibiga tahdid soladigan materiallarni tayyorlash, saqlash, tarqatish yoki namoyish etish kabi jinoyatchilikni oldini olish va ijtimoiy xavfli qilmish sodir etgan shaxsga nisbatan jazo choralarini qo’llash tartibi mazmun-mohiyati yuzasidan tushuntirishlar berib o‘tildi.

Xususan, Jinoyat kodeksining 2441-moddasiga ko‘ra,  jamoat xavfsizligi va jamoat tartibiga tahdid soladigan materiallarni tayyorlash, saqlash, tarqatish yoki namoyish etish, ya’ni diniy ekstremizm, separatizm, va aqidaparastlik g’oyalari bilan yo‘g’rilgan, qirg‘in solishga yoki fuqarolarni zo‘rlik bilan ko‘chirib yuborishga da’vat etadigan yoxud aholi orasida vahima chiqarishga qaratilgan materiallarni tayyorlash yoki ularni tarqatish maqsadida saqlash, shuningdek diniy-ekstremistik, terrorchilik tashkilotlarining atributlarini yoki ramziy belgilarini tarqatish yoxud namoyish etish maqsadida tayyorlash, saqlash kabi ijtimoiy xavfli qilmishlar uchun jazo choralarining muqarrarligi, hozirgi kunda yoshlar va o‘smirlarning mazkur qilmishni bilib-bilmay sodir etib kelayotganligi kabi holatlarga to‘xtalib o‘tildi.

Shu bilan birga, targ’ibot tadbiri tumandagi Sarmich mahalla fuqarolar yig’ini binosida mahalla fuqarolari hamda faollar ishtirokida davom ettirilib, ishtirokchlarga kommunal xizmat ko’rsatish shartnomalaridan kelib chiqadigan nizolar yuzasidan tushuntirishlar berib o‘tildi. O‘tkazilgan targ’ibot tadbirlarida ishtirokchilarni qiziqtirgan savollarga sud raisi tomonidan batafsil javoblar berib o‘tildi.

 

Shomurod Begmatov,

Zomin tumanlararo iqtisodiy sudi raisi

Жиззах вилоятининг Зомин, Зарбдор, Янгиобод туманлари ҳудудида истиқомат қилувчи фуқаролар учун суд-ҳуқуқ масалалари бўйича оммавий сайёр қабул ўтказилди

Унда жами 23 нафар фуқаронинг мурожаатлари тингланди. Мурожаатларнинг 10 таси жиноят, 2 таси маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги, 9 таси фуқаролик ҳамда 1 тадан мурожаат иқтисодий ва маъмурий ишлар бўйича бўлди. Мурожаатлардан 10 тасига ҳуқуқий тушунтиришлар берилиб, 13 та мурожаат ижобий ҳал этилди.

Ўтказилган сайёр қабул давомида жиноят ишлари бўйича Зомин, Зарбдор, Янгиобод туман судлари ҳамда фуқаролик ишлари бўйича Зарбдор туман суди томонидан сайёр суд мажлислари ўтказилиб, унда жазо муддатини ўтаётган 8 нафар маҳкумлар инсонпарварлик тамойиллари асосида жазони ўташдан муддатидан илгари шартли озод қилинган бўлса, 2 нафар шахсга нисбатан юритилган маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги ишлар тарафлар ярашганлиги муносабати билан ҳаракатдан тугатилди. Шунингдек, никоҳдан ажратиш ҳақидаги 3 та иш тарафлар ярашганлиги сабабли иш юритишдан тугатилиб низо ижобий ҳал этилди.

Fuqarolik ishlari boʻyicha Doʻstlik tumanlararo sudi tomonidan sayyor sud majlislari oʻtkazildi

Aholining huquqiy ongi va madaniyatini oshirish, fuqarolarning odil sudlovga boʻlgan ishonchini yanada mustahkamlash, shuningdek kredit shartnomalari bilan bogʻliq nizolarning koʻpayishini oldini olish maqsadida joriy yilning 15 aprel kuni fuqarolik ishlari boʻyicha Doʻstlik tumanlararo sudining sudyasi B.Inoyatov tomonidan Doʻstlik tumanida joylashgan ATB «Agro bank» Doʻstlik filiali binosida sudning ish yurituvida boʻlgan kredit nizolari bilan bogʻliq 10 ga yaqin fuqarolik ishlari boʻyicha sayyor sud majlislari oʻtkazilib, fuqarolik ishi boʻyicha taraflarga tegishli tushuntirishlar berildi va sudning majlislarining taʼsirchanlik ahamiyati taʼminlandi.

Жиззахда вилоят суди ташаббуси билан вилоят ички ишлар ҳамда прокуратура терговчилари, вилоят судлари судьялари суриштирув, тергов ва ИИБ органлари билан ҳамкорликни кучайтириш, ягона суд амалиётини йўлга қўйишга қаратилган семинар ўтказилди

Жиззах вилоят суди ташаббуси билан вилоят прокуратурасида ИИБ ҳамда прокуратура терговчилари ҳамда вилоят судлари судьялари билан биргаликда суриштирув, тергов ва ИИБ органлари билан ҳамкорликни янада кучайтирган ҳолда, ягона суд амалиётини йўлга қўйишга қаратилган семинар машғулоти ўтказилди.

Семинарда маърузачилар томонидан тергов органларининг шахсга нисбатан айб эълон қилишда ортиқча моддалар билан нотўғри квалификация қилиш, суриштирув, тергов органлари ҳамда судлар гумон қилинувчининг, айбланувчининг ҳимоя ҳуқуқи билан тўлиқ таъминланиши ҳолатига, гумон қилинувчининг, айбланувчининг ҳимоя ҳуқуқини суриштирув ва дастлабки тергов жараёнида ҳам, суд муҳокамасида ҳам қўпол тарзда бузиш ҳолларига барҳам беришга алоҳида эътибор бериши лозимлиги таъкидланди.

Шу куни вилоят ИИБ биносида ИИБ профилактика инспекторлари, ЙҲХБ ва Ички ишлар органларининг жазоларни ижро этиш инспекцияси инспекторлари ҳамда вилоят судлари судьялари иштирокида судларга юборилаётган маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги ишларни расмийлаштиришда йўл қўйилаётган тизимли камчиликлар бўйича семинар машғулоти ўтказилди.

Семинарда, маърузачи судья томонидан мамлакатимизда қонун устуворлиги ва ижтимоий адолатни таъминлашда, фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини, жамият ва давлатнинг қонуний манфаатларини муҳофаза қилишда судлар ҳамда ички ишлар органларининг ҳамкорликдаги фаолияти муҳим аҳамият касб этиши, маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги ишларни ва ҳукм, ажрим, қарорларнинг ижро этиш билан боғлиқ материалларни тайёрлашда тегишли равишда қонун талабларига риоя қилинмаганлиги келгусида шу ишлар бўйича қонуний, асосли ва адолатли қарорлар қабул қилинишига ўзининг салбий таъсирини кўрсатиши билан бирга фуқароларнинг сарсонгарчилигига ҳам сабаб бўлиши ҳамда йўл қўйилаётган тизимли камчиликлар ҳақида айтиб ўтилди.

Шунингдек, Жиззах вилоят ИИБ профилактика инспекторлари, ЙҲХБ ва Ички ишлар органларининг жазоларни ижро этиш инспекцияси инспекторларини амалиётда қийнаётган муаммо ва таклифлар эшитилиб, уларни келгусида ҳал этиш чоралари белгилаб олиниб, семинар иштирокчиларига таъкидланган камчиликларнинг келгусида такрорланмаслиги, мамлакатимизда қонун устуворлиги ва ижтимоий адолатни таъминлашда, фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини, жамият ва давлатнинг қонуний манфаатларини муҳофаза қилишда судлар ва ички ишлар органларининг ўрнини янада мустаҳкалашга олиб келиши уқтирилди.

Жиззах вилоят маъмурий суди судьяси Ф.Ибодуллаев томонидан Зомин туманидаги «Мустакиллик» маҳалласида “Менинг маҳаллам, менинг судям” ғояси асосида очиқ мулоқот ўтказилди

Тадбирда Жиззах вилоят маъмурий суди судьяси Ф.Ибодуллаев томонидан фуқароларга мамлакатимизда суд-ҳуқуқ ва инсон ҳуқуқи ва эркинликларини ҳимоя қилиш борасида амалга оширилаётган ислоҳотлар ҳақида батафсил, мисоллар асосида тушунчалар берди. Шунингдек, тарғибот тадбири давомида аҳолини қизиқтирган саволларга батафсил жавоблар қайтарилди.

Poraning yuzi qora

Xalqimiz pora berganni ham olganni ham yuzi qora, deya bejizga hikmat aytmagan. Chunki milliy qonunchiligimizga asosan ham pora olgan shaxs bilan birgalikda pora bergan, qolaversa o‘rtada  vositachilik qilganlarga ham javobgarlik joriy etilgani bu illatning oldini olishda yaxshigina qurol vazifasini o‘taydi, deyish mumkin. keling, fikrimizni isboti sifatida korrupsiyaga qarshi kurash sifatida amaliyotga joriy qilingan huquqiy asoslardan birini keltirib o‘taylik. 

O‘zbekiston Respublikasining “Korrupsiyaga qarshi kurashish to‘g‘risida”gi qonuni jamiyat va davlat hayotining barcha sohalarida korrupsiyaning oldini olishga doir chora-tadbirlarni o‘z vaqtida va sifatli amalga oshirishda muhim ahamiyat kasb etmoqda. Shuningdek, Prezidentimizning korrupsiyaga qarshi kurashish tizimini takomillashtirish bo‘yicha qo‘shimcha chora-tadbirlarga oid qator farmon va qarorlari qabul qilindi. O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksining korrupsiya bilan bog‘liq jinoyatlarga oid 210, 211, 212, 213-moddalariga o‘zgartirishlar kiritildi.

Shu o‘rinda, “Xo‘sh korrupsiya o‘zi nima va uning ijtimoiy xavflilik xususiyati nimada?” degan o‘rinli savol tug‘iladi. Korrupsiya tushunchasiga O‘zbekiston Respublikasining “Korrupsiyaga qarshi kurashish to‘g‘risida” gi qonunining 3-moddasida ta’rif berib o‘tilgan bo‘lib, korrupsiya – shaxsning o‘z mansab yoki xizmat mavqeidan shaxsiy manfaatlarini yoxud o‘zga shaxslarning manfaatlarini ko‘zlab moddiy yoki nomoddiy naf olish maqsadida qonunga xilof ravishda foydalanishi, xuddi shuningdek, bunday nafni qonunga xilof ravishda taqdim etish hisoblanadi.Ushbu qonunning 7-moddasiga asosan O‘zbekiston Respublikasi Korrupsiyaga qarshi kurashish agentligi, Bosh prokuratura, Davlat xavfsizlik xizmati, Ichki ishlar, Adliya vazirliklari, Bosh prokuratura huzuridagi Iqtisodiy jinotyalarga qarshi kurashish bo‘yicha faoliyatni bevosita amalga oshiruvchi davlat organlari hisoblanadi. Jumladan, korrupsiyaga qarshi kurashishda mazkur davlat organlari aholining huquqiy ongi va huquqiy madaniyatini yuksaltirish, jamiyatda korrupsiyaga nisbatan murosasiz munosabatni shakllantirish, davlat va jamiyat hayotining barcha sohalarida korrupsiyaning oldini olishga doir chora-tadbirlarni amalga oshiradi.

Shuningdek, korrupsiyaga oid huquqbuzarliklarni o‘z vaqtida aniqlash, ularga chek qo‘yish, ularning oqibatlarini, ularga imkon beruvchi sabablar va shart-sharoitlarni bartaraf etish, korrupsiyaga oid huquqbuzarliklarni sodir etganlik uchun javobgarlikning muqarrarligi prinsipini ta’minlaydi. Bundan anglashiladiki, Yangi O‘zbekistonimizda korrupsiyaga qarshi bir qator qonun hujjatlari qabul qilinayotganligi va uning ijrosi yuzasidan joylarda o‘tkazilayotgan targ‘ibot tadbirlari hamda O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksining korrupsiya bilan bog‘liq jinoyatlarga oid 210, 211, 212, 213-moddalariga javobgarlik chorasini kuchaytirish bilan bog‘liq bir qator o‘zgartishlar kiritilganligi davlatimizda korrupsiyaga qarshi kurashish ishlari yangi pog‘onaga chiqdi, deyish mumkin.

Shunday ekan, har birimiz endilikda mamlakatimiz ravnaqi uchun ushbu illatga qarshi kurashishni asosiy burchimiz, deb bilishimiz lozim. Shundagina korrupsiyasiz barqaror jamiyatni kelajakka taqdim eta olamiz.  

 

Odil Yuldoshboevich Egamberdiev

Fuqarolik ishlari bo‘yicha

Zarbdor tumanlararo sudi raisi

Коррупцияга оид ҳуқуқбузарликларга қарши курашиш,  уларга имкон берувчи сабаб ва шарт-шароитларни бартараф этиш

Мамалакатимизда амалга оширилаётган кенг кўламли ислохотлар фуқароларнинг тинчлиги ва жамиятимизни ривожлантириш мақсадида амалга оширилмоқда лекин айрим но пок кимсалар бундан ўзига тўғри хулоса чиқармасдан корупцион холатга қўл уришмоқда, бунинг натижасида инсон ҳуқуқларининг бузилишига,  демократия ва ҳуқуқ устуворлигига путур етказилишига иқтисодиётни издан чиқишига, уюшган жиноятчиликнинг кенг ёйилишига шароит яратиб бермоқда.

Коррупцияга қарши курашиш кўп ҳолда унинг сабабларини аниқлаш ва бартараф этишдан иборат, Коррупцияга йўл очадиган омиллар сирасига ҳокимият органлари тизимининг мураккаблиги, буйруқбозлик таомилларининг кўплигини киритиш мумкин. Тақиқлар, рухсат бериш тартибларининг ҳаддан ташқари кўплиги, давлат хизматчиларининг манфаатлари етарлича ҳимоя қилинмагани ҳам коррупцияга йўл очади.

Давлатимизда коррупцияга қарши курашиш соҳасида мустаҳкам ҳуқуқий асос яратилган. Хусусан, 2017 йил 3 январда “Коррупцияга қарши курашиш тўғрисида” Ўзбекистон Республикаси қонуни қабул қилинди. Коррупцияга қарши курашишда аҳолининг ҳуқуқий онги ва ҳуқуқий маданиятини юксалтириш, жамиятда коррупцияга нисбатан муросасиз муносабатни шакллантириш давлат сиёсатининг асосий йўналишларидан бири эканлиги белгиланган.

Ўзбекистон 2008 йил 7 июлда БМТнинг Коррупцияга қарши конвенциясига (Нью-йорк, 2003 йил 31 октябрь), 2010 йил март ойида Иқтисодий ҳамкорлик ва ривожланиш ташкилоти доирасида қабул қилинган коррупцияга қарши курашишнинг Истанбул режасига (2003 йил 10 сентябрь) қўшилган. Шунингдек, “Жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштиришга ва терроризмни молиялаштиришга қарши курашиш тўғрисида”ги қонун қабул қилинган, Ушбу тадбирларнинг мантиқий давоми сифатида Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йилнинг 3 январида “Коррупцияга қарши курашиш тўғрисида”ги қонунни имзолади. Қонунда коррупцияга қарши курашувчи давлат органлари белгиланган бўлиб, булар: Бош прокуратура; Давлат хавфсизлик хизмати; Ички ишлар вазирлиги; Адлия вазирлиги; Бош прокуратура ҳузуридаги Иқтисодий жиноятларга қарши курашиш департаментидир.

Коррупияга қарши курашиш ҳамда унинг олдини олишда давлат органлари билан жамоатчиликнинг мустаҳкам ҳамкорлиги, хусусан, жамоатчилик назорати талаб этилади, Жамоатчилик назорати давлат органлари фаолиятининг қонунийлигини таъминлаш, давлат органлари ва мансабдорлари инсон хуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини таъминловчи қонун ҳужжатларига риоя этмаган ҳолатларни аниқлашга қаратилган, жамоатчилик назорати субъектлари томонидан қонун доирасида олиб бориладиган чора-тадбирлар мажмуидир.

Коррупцияга қарши курашишда фуқаролик институтларига кенг ваколатлар берилган бўлса-да, бу борада ҳали муаммолар кўп. Мисол сифатида  фуқаролик жамияти институтлари томонидан давлат бошқаруви органлари фаолияти устидан назоратнинг ўрнатилмагани, давлат бошқаруви органларида коррупция даражасининг камаймаётгани, коррупцияга қарши курашувчи давлат органлари билан халқаро ташкилотлар ўртасидаги ҳамкорликни ташкил этиш борасида муаммоларнинг мавжудлигидир.

Коррупция учун жазоларни оғирлаштириш йўли билан бу иллатга қарши курашиб бўлмайди. Фуқароларнинг фаоллиги, ижтимоий ҳодисаларга бефарқ эмаслиги ҳамда ҳар бир давлат хизматчисининг ўз фаолияти жамоатчилик назоратида эканини чуқур ҳис этиши коррупцияга қарши курашишнинг муҳим шартидир.

Жиноят ишлари бўйича

Шароф Рашидов туман судининг раиси

З.Худайбердиев

ОИЛАВИЙ НИЗОЛАРНИНГ САЛБИЙ ОҚИБАТЛАРИ

Бугунги кунда йигит ва қиз ўзаро ихтиёрийлиги ва тенг ҳуқуқлилиги асосида турмуш қураётган бўлсаларда, оилавий ажримлар, минг афсуски, учраб турибди.

Оилавий низоларни тааллуқлилик бўйича фуқаролик судлари кўриб чиқади. Биргина бир оиланинг арзимаган сабаблар билан ўзаро жанжаллашиши натижасида фуқаролик судларида бир неча тоифадаги фуқаролик ишларини кўрилишига сабаб бўлади. Эр-хотининг ўзаро ажрашиб кетиши натижасида фуқаролик судларида никоҳдан ажратиш, боланинг таъминоти учун алимент ундириш, ўзининг таъминоти учун алимент ундириш, умумий мулк деб топиш ва умумий мулкни бўлиш, уйга киритиш, уйдан кўчириш, уй-жойдан фойдаланиш ҳуқуқини йўқотган деб топиш, болани ўз тарбиясига олиш, бола билан кўришиб туриш тартибини белгилаш, сарф-харажатларни ундириш ва бошқа тоифадаги фуқаролик ишлари кўрилиши мумкин.

Юқорида кўрсатиб ўтилган даъво тоифаларидан боланинг таъминоти учун алимент ундириш, моддий таъминот ундириш ҳақидаги даъво аризалари учун давлат божи тўлашдан озод қилинган бўлсада, қолган даъво аризалари учун “Давлат божи ставкалари тўғрисида”ги қонундан келиб чиқиб давлат божи тўлашга тўғри келади.

Эр-хотинлар ўртасидаги низо жиддийлашганда, ўзаро ёки қариндош уруғлари ўртасида муштлашувлар натижасида маъмурий ҳуқуқбузарлик ёки жиноятлар келиб чиқиши ҳолатлари ҳам учраб туради. Бунинг натижасида айбдор шахслар суднинг ҳукмига асосан жиноий жавобгарликкка тортилади. Эр ва хотиннинг арзимаган сабаб туфайли ажрашиши оқибатида фарзандларнинг етим бўлиб, носоғлом оила муҳитида тарбия топиши, ота ёки онанинг меҳрига тўймасдан улғайишига сабаб бўлади. Келгусида бундай муҳитда улғайган фарзанд жамиятда ҳуқуқбузар ёки жиноятчи бўлиб етишиши эҳтимоли мавжуд. Биргина оилавий низоларнинг ортидан жуда кўп салбий оқибатлар келиб чиқади.

Оилавий ажримдан, энг аввало, аёл, вояга етмаган гўдаклар азият чекмоқда. Оилада келишмовчиликлар юзага келса, эр аёлни фарзандлари билан ота-онасининг уйига ҳайдаб юбормоқда. Оиласи бузилган аксарият эркаклар аёлининг, фарзандларининг моддий таъминоти, руҳияти, тарбиясига, минг афсуски, эътибор қаратмаяпти. Янада ачинарлиси эса, у кўп вақт ўтмай, шаръий никоҳ билан бошқа аёлга уйланиб олмоқда.

Жамиятларни бино деб тасаввур қилсак, оила унинг ғишти ҳисобланади. Ғиштлар бўлмаса, бино бўлмаганидек, оилалар бўлмаса, жамиятлар бўлмаслиги турган гап. Ана шу ғиштлар чиройли бўлса, иморат ҳам чиройли чиқади, ғиштлар пишиқ бўлса, иморат ҳам пишиқ бўлади (шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф “Бахтиёр оила”).

Хулоса ўрнида, оилавий ажримларнинг олдини олиш учун бу борада туман, шаҳар ҳокимлари, сектор раҳбарлари, оила ва хотин-қизлар бўлимлари, маҳалла фуқаролар йиғинлари, йиғинлар қошидаги Яраштириш комиссияси, “Қайноналар кенгаши” жамоатчилик тузилмалари раислари, хотин-қизлар фаоллари, имомлар, маҳаллаларда кайвонилар, умуман, кенг жамоатчиликнинг масъулиятини кучайтириш, уларнинг ҳамкорлигини мустаҳкамлаш, шубҳасиз, мазкур йўналишдаги ишлар натижадорлигини оширади.

 

Одил Эгамбердиев,

Фуқаролик ишлари бўйича Зарбдор туманлараро суди раиси

Skip to content